Werbung
На слици 17 је приказана дистрибуција INR мерења по групама, са приказом доњих
INR нивоа одржаваних у експерименталној групи. Проценат INR мерења у циљном
распону је износио 64,1% експерименталну групу и 70,4% за контролну групу.
Проценат у распону експерименталне групе је био сличан проценту у контролној
групи упркос ужем циљном распону. Средња INR вредност и INR медијан су били у
циљном распону за обе групе. Проценат очитања > 3,0 или < 1,5 је износио 17,3% у
контролној групи и 13,5% у експерименталној групи.
У Табели 11 су приказани резултати догађаја примарних циљева истраживања.
Линеаризоване стопе каснијих догађаја су показале да су у експерименталној групи
стопе догађаја биле ниже у категорији јаког и лакшег крварења.
Стопе тромботичких догађаја између двају група изгледале су слично. Разлика
између догађаја крварења између двају група је била значајно у корист
експерименталне групе. Стопе морталитета у двема групама такође су биле сличне;
стопе других секундарних догађаја повезаних са залиском које нису приказане у
Табели 11 све су биле < 1 %/пац-год и такође су биле сличне у двема групама.
Пре рандомизације 4 пацијента су умрла у првих 30 дана, а још 4 су умрла између
30 и 90 дана. Узрок четирију раних смрти је био кардиогени шок, затајење више
органа, бивентрикуларно затајење и атероемболија која доводи до затајења
бубрега; све се догодило у року од 2 дана од захвата. Узрок четири смрти на 30 до
90 постоперативних дана су били изненадна смрт непознатог узрока, протетски
ендокардитис, церебрално крварење и аритмија.
После рандомизације инциденција изненадне смрти је била слична у обема
групама (3 у свакој групи). У контролној групи су биле три кардијалне смрти, а у
експерименталној групи ниједна. Смрти повезане са залиском су укључивале два
догађаја церебралног крварења и један догађај гастроинтестиналног крварења
у контролној групи и један исхемијски удар и једно церебрално крварење у
експерименталној групи. Независном проценом је утврђено да остале касне смрти
нису биле повезане са залиском, а било их је 7 у свакој групи.
Слика 17. INR дистрибуција
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Протетски срчани залистак On-X
| Упутство за употребу
®
Квалитативном проценом понављања захвата и експлантација је откривено да су
врсте и узроци понављања захвата и експлантација били слични у обема групама.
Пре рандомизације најчешћи хируршки захват је било поновно испитивање
због периоперативног крварења, што се десило 22 пута (5,2% од 425 пацијената
или око једне половине свих догађаја периоперативног крварења). Други
најчешћи захват је било ново увођење стимулатора срца у року од 14 дана и до
њега је дошло код 19 пацијената (4,5% од 425 пацијената). Други рани захвати
су обављени због гастроинтестиналног крварења, протетског ендокардитиса,
поновног стерналног повезивања и окултне трудноће; сваки се догодио по једанпут.
Након рандомизације, понављања захвата у вези са залиском су била повезана
са протетским ендокардитисом, паравалвуларним пропуштањем, тромбозом,
периферном тромбектомијом, крварењем и трансплантацијом срца. Свеукупна
стопа постандомизацијских поновљених захвата је била 0,46%/пац-год у контролној
групи и 0,91%/пац-год у експерименталној групи), а стопа експлантација је
износила 0,34% у контролној групи и 0,91% у експерименталној групи. Врсте и број
поновљених захвата и експлантација сличне су у обема групама.
TIA је дефинисан као неуролошки дефицит у трајању од ≤3 дана. Седам (7)
TIA догодило је у контролној групи у просечном трајању од 1,6 дана, а 11 у
експерименталној групи, у просечном трајању од једног дана. Сви су били
краткотрајна слепоћа, утрнулост, слабост или пецкање код пацијената на чијим
ЦТ или МР снимцима се нису показале абнормалности у циркулацији или нови
церебрални инфаркти. У контролној групи је било седам (7) исхемијских удара, а у
експерименталној групи шест (6). Од тога су по три у контролној и експерименталној
групи решена у року од три дана, али су резултати ЦТ и МР снимања били
позитивни. Четири (4) контролна пацијента и два (2) експериментална пацијента
су доживела трајан неуоролошки дефицит, а један (1) експериментални пацијент
је умро од удара другог постоперативног дана. Инциденција догађаја неуролошке
тромбоемболије у двема групама била је слична, као што је приказано у Табели 11.
Контрола
Лечење
Српски
569
Werbung
